Ћир
Hu
4. maj - Sveta mučenica Pelagija Tarsijska
SPASOVO - UZAŠAPČE GOSPODINOVO, Paskal, Paško, Antonija M.
26. Džumadel-uhra 1433.
25. Ijar 5772.
Koliko rehabilitovanih će tražiti odštetu
NOVI SAD -
Osnovni sud u Somboru doneo je presudu po kojoj je država dužna da u korist tužiteljke isplati 730.000 dinara odštete, jer su joj partizanske vlasti prisilno deportovale i pogubile oca 1944. godine, a koji je rehabilitovan 2007.
To je prva takva odluka u Srbiji kojom je određeno pravo na obeštećenje po privatnoj tužbi u vezi sa deportacijom, a država je na nju podnela žalbu.
Postavlja se pitanje koliko ljudi u našoj zemlji ima pravo da podigne tužbu po tom osnovu i koliki bi bio račun za nanetu štetu u II Svetskom ratu.
U slučaju kada se donese presuda o rehabilitaciji, onima koji su izgubili blisku osobu u II Svetskom ratu, zakon o obligacijama predviđa nadoknadu štete i isplatu određenog novčanog iznosa. Problem bi mogao biti to što potomci tih osoba imaju više od 70 godina, a takav vid štete se ne nasleđuje.
"Postoji šteta zbog smrti bliskog lica koja se u našim slučajevima dosuđuje u određenim odnosima i ne vidim koji bi razlog bio da ti iznosi budu drugačiji u konkretnim slučajevima", kaže advokat Srđan Dobrosavljev.
Ukoliko bi bar polovina, od onih koji imaju pravo na to, dobila presudu na najmanji novčani iznos, država bi u budžetu morala da nađe 750 miliona evra.
Nakon pravosnažne presude o rehabilitovanju, može se tražiti i odšteta za oduzetu imovinu.
"Sada je jako teško dokazati ko je dobrovoljno stupio u te jedinice s jedne strane. S druge strane ko je bio mobilisan. Samo u Wafen SS bilo je tri mobilizacije 42, 43, 44, pa je teško dokazati taj segment", navodi istoričar Vladimir Borović.
Iako se smatralo da će veliki broj pripadnika mađarske i nemačke nacionalne zajednice podneti zahteve za rehabilitaciju i restituciju, podaci to opovrgavaju. Oduzetu imovinu tražilo bi oko 2,5 odsto Mađara i samo jedan odsto porodica nemačkog porekla.
Pravo na rehabilitaciju i restituciju imaju i Srbi koji su nasilno deportovani ili koji su ostali bez imovine a taj broj, tvrde istoričari, nije zanemarljiv.
Oni bi trebalo da potraže pravnu pomoć, a da li će im i na koji način to biti nadoknađeno, problem je većine država.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
Ostavite komentar